Република Србија, Министарство рударства и енергетике


Геолошки атлас


ГЕОЛОШКИ АТЛАС СРБИЈЕ
1:2.000.000
GEOLOGICAL ATLAS OF SERBIA
1:2.000.000
ХИДРОГЕОЛОШКА КАРТА HYDROGEOLOGICAL MAP


ХИДРОГЕОЛОГИЈА СРБИЈЕ СА ОКОЛИНОМ HYDROGEOLOGY OF SERBIA AND ADJOINING REGIONS
Као база за хидрогеолошку рејонизацију Србије усвојена је геотектонска подела. Издвојене хидрогеолошке целине маркиране су одређеним типом или типовима водоносних средина. Тако су у морфолошки рашчлањеним регионима (Динариди, Карпато-балкански лук) главне водоносне средине представљене масама карстификованих кречњака, Вардарска зона скоро искључиво стенама са пукотинском порозношћу, а младе депресије (Панонски и Дакијски басен, депресије унутар Српско-македонске масе) - алувијалним творевинама и неогеним језерским седиментима, тј. водоносним хоризонтима са интергрануларном порозношћу. The basis adopted for hydrogeological regionalization of Serbia is the geotectonic division. The separated hydrogeological units are marked by a specific type or types of water-bearing media.Thus, prevalent water-bearing media in morphologicaly separated regions (Dinarides, Carpatho-Balkanic arc) are masses of karstified limestones; in the Vardar Zone, almost only rocks of fracture porosity; and in young depressions (Pannonian and Dacian Basins, depressions within the Serbian-Macedonian Massif), alluvial formations and Neogene lacustrine sediments, i.e. water-bearing horizons of intergranular porosity.

ПАНОНСКИ БАСЕН чини геоморфолошки и хидрогеолошки јасно изражену цепину на северу, запуњену дебелим наслагама терцијарне и квартарне старости. У пакету терцијара издвајају се два дела: (1) доњи, представљен стенама миоцена и старијег плиоцена, унутар којих издашну водоносну средину представљају лајтовачки и сарматски кречњаци, са високоминерализованим термалним водама; (2) горњи, са значајним садржајем пропусних плиоценских и плеистоценских пескова и шљункова, у којима је формирано више артеских хоризоната. Међу распрострањеним квартарним седиментима хидрогеолошки су најзначајније алувијалне творевине Дунава, Саве и Тисе.

The PANNONIAN BASIN is a nothern units of clearly defined geomorphology and hydrogeology, filled with thick Tertiary and Quaternary deposits. Tertiary deposits consists of: (1) the lower part, with Miocene and Lower Pliocene rocks including abundant aquifers of Lajtovac and Sarmatian limestones containing highly mineralized thermal waters; and (2) the upper part, with a large portion of permeable Pliocene and Pleistocene sands and gravels including a number of artesian horizons. The most significant among the widespread Quaternary sediments are alluvial deposits of the Danube, Sava and Tisa rivers.

ДИНАРИДИ су изграђени претежно од тектонски оштећених и крашким процесом захваћених мезозојских кречњака. Та широм света позната обпаст краса се хидрогеолошки и геоморфолошки у многоме разликује од суседних области. Кретање подземних вода одвија се кроз системе крашких канала и пукотина, а пражњење преко снажних крашких врела.

The DINARIDES consist dominantly of crushed and karstified Mesozoic limestones. This worldwide known karst region greatly differs in hydrogeology and geomorphology from the neighbouring regions. Ground water flows through system of karst channels and fractures and is dicharged by strong resurgence.

ВАРДАРСКА ЗОНА се одликује сиромаштвом у подземним водама. Иако веома разноврсне, стене овог изузетно сложеног геотектонског појаса претежно припадају слабопропусним до практично непропусним срединама.

The VARDAR ZONE is characterized by the poverty in ground water. Although varied, rocks of this extremly complex geotectonic zone are mainly poorly permeable to virtually impermeable.

СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА има релативно једноставан хидрогеолошки склоп. На северној половини појаса подину пропусних хоризоната чине кристаласти шкриљци, а водоносне средине су представљене песковима мио-плиоцена и грубозрним наносом Велике Мораве. За разлику од северне половине појаса, шкриљави стенски комплекси, веома сиромашни питким подземним водама, чине главнину терена на југу. Такви терени одликују се, међутим, учестапошћу појављивања термоминералних вода.

The SERBIAN-MACEDONIAN MASSIF has a relatively simple hydrogeologic pattern. Permeable horizons in the northern half of the zone are underlain by crystalline schists, and water-bearing media are represented by Mio-Pliocene sands and coarse grained alluvial deposits of the Velika Morava. Unlike to northern half, the southern part of the zone is built-up dominantly of schistose rock complexes, deficient in potable ground water, but abounding in occurrences of thermomineral waters.

Основно хидрогеолошко обележје КАРПАТО-БАЛКАНИДА дају масе јурских и кредних кречњака. Кречњаци су веома испуцали и карстификовани, па представљају изразито пропусну средину. У њима су формиране разбијене издани, које се празне преко бројних извора. Изданци подземних вода су везани за контакте одређене кречњачке масе са блиском баријером.

The basic hydrogeologic character is given to the CARPATHO-BALKANIDES by masses of Jurassic and Cretaceous limestones. These limestones are heavily fractured and karstified, forming a very permeable medium of diffuse flows drained by numerous springs. Ground water outcrops are related to contacts of limestone and adjoining barriers.

ДАКИЈСКИ БАСЕН је оивичен планинским масивима Карпато-балканског лука. Унутар депресије пропусношћу се издвајају две средине -плиоценски пескови и сарматски кречњаци.

The DACIAN BASIN is bordered by massif of the Carpatho-Balkanic arc. In the basin interior, two media are distinguished: Pliocene sands and Sarmatian limestones.

КАРТА КВАЛИТЕТА И УГРОЖЕНОСТИ ВОДА WATER QUALITY AND DAMAGE AND THREAT MAP
Карта садржи приказ више важнијих елемената за водне потенцијале територије Србије са околином. То су: а) протицаји меродавних малих вода и класе загађености површинских токова; б) простирање алувијалних водоносних хоризоната директно угрожених од, више или мање загађених, површинских токова; ц) распрострањење откривеног краса, са могућим директним загађивањем подземних вода са површине; д) положај акумулација за водоснабдевање и њихових сливних подручја, заштићених законом; е) важнији индустријски објекти - извори загађења вода. Приметно је да је угроженост водног потенцијала велика и да се намећу свеобухватне и обимне мере за њихову заштиту. The map shows major parameters of the water availability In Serbia and adjoining regions. These are: (a) discharges of critical low flows and surface flow pollution classes; (b) extent of alluvial aquifersdirectly threatened by more or less polluted surface flows; (c) extent of exposed karst; and possible direct ground water pollution from the surface; (d) water supply reservoirs and their drainage areas, legaly protected; (e) major ndustries - sources of water pollution. The potential pollution of water resources is notable, calling comprehensive and voluminous protection measures.

ПРОГРАМ ЕДИЦИЈЕ
1. Геолошка карта 2. Сателитски асамблаж 3. Геотектонска карта 4. Карта површи Мохо 5. Гравиметријска карта 6. Геомагнетска карта 7. Геоморфолошка карта 8. Неотектонска карта 9. Сеизмотектонска карта 10. Сеизмолошка карта 11. Геотермијска карта 12. Хидрогеолошка карта 13. Инжењерско геолошка карта 14. Металогенетска карта и карта рудних формација 15. Геохемијска карта 16. Екогеолошка карта
EDITION
1. Geological map 2. Satellite assemblage 3. Geotectonic map 4. Map of the Moho surface 5. Bouger gravity map 6. Geomagnetic map 7. Geomorphological map 8. Neotectonic map 9. Seismotectonic map 10. Seismological map 11. Geothermal map 12. Hydrogeological map 13. Engineering-geological map 14. Metallogenic map and map of ore formations 15. Geochemical map 16. Ecogeological map
ГЕОЛОШКИ АТЛАС СРБИЈЕ 1:2.000.000
Бр.12-ХИДРОГЕОЛОШКА КАРТА
Издаје: Републички фонд за геолошка истраживања и Геозавод-ХИГ Репринт издање: Министарство за заштиту природних богатстава и животне средине Главни уредник: М. Д. Димитријевић Редакцијски одбор: М. Д. Димитријевић, М. Коматина, Б. Крстић, П. Локин, М. Марковић, Б. Миловановић, М.Петковић, Б. Сикошек и Д.Стефановић. Аутори карата и текста: М. Коматина и Д. Мијовић. Дизајн: М. Д. Димитријевић Техничка обрада: Б. Атин. Технички уредник: 3. Радовановић. Репринт припремили и обрадили: Рударско-геолошки факултет, Институт за хидрогеологију: Иван Ђокић, Мирко Чекић, Данило Ракић, Сибела Нуховић, Гордана Летић и Владе Чанић Тираж: 500 примерака Штампано 2004. године.
GEOLOGICAL ATLAS OF SERBIA 1:2.000.000 No. 12-HYDROGEOLOGICAL MAP Published: Republical Foundation for Geological Investigations and Geozavod-HIG Reprint published: Ministry for Protection of Natural Resources and Environmental Chief editor: M. D. Dimitrijevic Editorial board: M. D. Dimitrijevic, M. Komatina, B. Krstic, P. Lokin, M. Markovic, B. Milovanovic, M. Petkovic, B. Sikosek i D. Stefanovic. Maps and text: M. Komatina i D. Mijovic. Binding case and design: M. D. Dimitrijevic Drawing: B. Atin. Technical editor: Z. Radovanovic. Reprint edited by: Faculty of Mining and Geology nstitute of Hydrogeology Ivan Djokic, Mirko Cekic, Danilo Rakic, Sibela Nuhovic, Gordana Letic i Vlade Canic Circulation: 500 copies