КАРТА АНОМАЛИЈА ЕНЕРГИЈЕ РЕЉЕФА	MAP OF RELIEF ENERGY ANOMALIES
Енергија рељефа, дефинисана као потенцијална енергија посматраног дела Земљине површине, представља параметар вертикалне рашчлањености рељефа. Максималну енергију рељефа имају Проклетије и Шар-планина, а минималну Панонски басен. Позитивне аномалије енергије рељефа указују на подручја интензивније ерозије и неотектонског издизања, а негативне на подручја појачане акумулације, односно подручја неотектонског спуштања.	The relief energy, defined as potential energy of a given Earth's surface area, is a parameter of vertical relief variations,. Prokletije and Sar mountains have the highest and Pannonian basin the lowest energies. Positive anomalies of the relief energy indicate areas of intensive erosion and neotectonic rising, and negative anomalies the areas of intensified deposition of neotectonic subsidence.
ГЕОМОРФОЛОШКА KAPTA СРБИЈЕ СА ОКОЛИНОМ	GEOMORPHOLOGICAL MAP OF SERBIA AND HER SURROUNDING
Карта приказује рељеф генетски класификован према егзогеним морфоскулптурним процесима. Типови рељефа дефинисани активним геоморфолошким процесима приказани су бојама, а напуштени облици шрафуром у боји свог генетског типа преко боје активног процеса. Изузетак је начињен код еолског рељефа где се на истом подручју јавља више генетских типова; овде су основном, жутом бојом приказани и активни и напуштени еолски облици. Напуштени облици флувијалног и језерско-барског рељефа, покривени еолским седиментима, приказани су шрафуром своје генетске боје преко основне жуте боје еолског процеса.	The map is showing the surface configuration genetically classified by exogenic morphosculptural processes. The relief types defined by active geomorphologic processes are represented by colours and the abandoned landforms by hatchures in colours of their respective genetic types over the active process colour. An exception is made for the eolian landforms, where more than one genetic type occurs in the same area; the basic, yellow colour is used for both active and inactive eolian features. Inactive features of the fluvial and lacustrine-marsh landforms, covered with eolian deposits, are represented by hatchure in their respective genetic colours over the basic yellow colour of the eolian process.
Развој процеса, као и формирање облика и рељефа у целини, условљен је геолошком грађом терена. У централним деловима Србије, који се одликују планинама блоковског типа и тектонским потолинама, повезаним композитним долинама, доминирају облици флувијалног и флувиоденудационог рељефа. На брдско-планинским падинама преовлађују ерозиони облици, a y котлинама акумулациони. У неогеним котлинама је глиновити састав седимената условио развој клизишта. У појединим деловима ових котлина, као и у ободним деловима панонског и Влашко-понтијског басена сачувани су остаци језерских тераса. У подручју Рудника, Борача, Котленика, Леца и другде издвојен је вулканогени рељеф стваран током терцијара, са остацима калдера и некова.	The progress of a process, and the development of landforms on the whole, are controlled by the regional geology. Fluvial and fluvial-denudation features are dominant in central Serbia, characterized by block-type mountains and tectonic depressions, connected by composite valleyes. Erosional features are prevailing on slopes of hills and mountains, and depositional ones in depressions. Clayey sediments in Neogene depressions are responsible for development of landslides, remnants of lake terraces are preserved in some parts of these depressions and marginally, on the Pannonian and Valachian-Pontian basins. A volcagenic relief formed during the Tertiary, including remnants of calderas and necks, has been preserved in Rudnik, Borač, Kotlenik, Lece areas and elsewhere.
У области Динарида (југозападна Србија и Црна Гора) преовлађује крашки тип рељефа, везан за карбонатни састав терена. У Црној Гори је развијен љути крас - огољени кречњаци са добро развијеним свим крашким облицима. На Шар-планини, Проклетијама, Дурмитору и другим најви 1им планинама сачувани су остаци глацијалног рељефа - циркови, валови, морене - настали током плеистоцена. На овим и другим високим планинама изнад шумског појаса, дејством снега и мраза стварају се облици периглацијалног рељефа - полигонална земљишта, мора камења, солифлукционе терасете, бедеми и друго.	The prevailing topographic type is karst in terrains of carbonate rocks in the Dinarides (southwestern Serbia and Montenegro). Karstic forms in exposed limestones are particulary well developed in Montenegro. Prokletije, Durmitor and other highest mountains have preserved relics of a glacial topography: sirques, troughs, moraines, formed during the Pleistocene. Snow and frost actions have produced periglacial topographic features: polygonal ground, felsenmeers (rock seas), solifluction terracettes, lobes, etc. above timberline on these mountains.
У Источној Србији је, поред флувијалног и флувиоденудационог рељефа развијен и крашки. Он се јавља у виду испрекиданих зона паралелних са пружањем и повијањем Карпато-балканских планина. Вулкански рељеф се јавља у Тимочкој еруптивној области.	In eastern Serbia, karstic features are developed in addition to fluvial and fluvial-denudation landforms. Karst areas are intermittent zones parallel with the strike and bending of the Carpatho-Balkan mountains. Volcanic topography is found in the Timok eruptive zone.
Панонски и Влашко-понтијски басени одликују се посебним морфолошким карактеристикама. На заравњеном дну ових басена развијене су простране алувијалне равни, речне терасе, лесне заравни, баре, мочваре и остаци језерско-барског дна плиоценско-квартарног језера, а посебну карактеристику представлЈају и две пешчаре - Делиблатска и Хоргошка.	The Pannonian and Valachian-Pontian basins are characterized by specific morphologic features. Ample alluvial plains stream terraces, loess plateaus, fens, marshes and residuals of lacustrine-marsh floor of a Pliocene-Quaternary lake are developed on the bottom of these basins, and two specific features: Deliblato and Horgoš sand plains. Translated by D. Mijović-Pilić
ПРОГРАМ ЕДИЦИЈЕ 1. Геолошка карта 2. Сателитски асамблаж 3. Геотектонска карта 4. Карта површи Мохо 5. Гравиметријска карта 6. Геомагнетска карта 7. Геоморфолошка карта 8. Неотектонска карта 9. Сеизмотектонска карта 10. Сеизмолошка карта 11. Геотермијска карта 12. Хидрогеолошка карта 13. Инжењерско геолошка карта 14. Металогенетска карта и карта рудних формација 15. Геохемијска карта 16. Екогеолошка карта	EDITION 1. Geological map 2. Satellite assemblage 3. Geotectonic map 4. Map of the Moho surface 5. Bouger gravity map 6. Geomagnetic map 7. Geomorphological map 8. Neotectonic map 9. Seismotectonic map 10. Seismological map 11. Geothermal map 12. Hydrogeological map 13. Engineering-geological map 14. Metallogenic map and map of ore formations 15. Geochemical map 16. Ecogeological map
ГЕОЛОШКИ АТЛАС СРБИЈЕ 1:2.000.000 Бр. 7 - ГЕОМОРФОЛОШКА КАРТА Издаје: Републички фонд за геолошка истраживања и Геолошки завод "Гемини" Главни уредник: М.Д. Димитријевић Редакцијски одбор: М.Д. Димитријевић, М. Коматина, Б. Крстић, П. Локин, М. Мар-ковић, Б. Миловановић, М. Петковић, Б. Сико-шек и Д. Стефановић Аутори карата и текста: Љ. Менковић, М. Кошћал Компјутерска припрема: М. Марковић Дизајн: М.Д. Димитријевић Техничка обрада: Б. Атин Технички уредник: 3. Радовановић Штампа: ВАРЕХ Београд Тираж: 2000 Штампано 1996. године.	GEOLOGICAL ATLAS OF SERBIA 1:2.000.000 N° 7 - GEOMORPHOLOGICAL MAP Published by: Republical Foundation for Geological Investigations and Geological Institute GEMINI Chief editor: M.D. Dimitrijevic Editorial board: M.D. Dimitrijevic, M. Komatina, B. Krstic, P. Lokin, M. Markovic B. Milovanovic, M. Petkovi6, B. Sikosek i D. Stefanovic Maps and text: EJ. Menkovic, M. Koscal Computer arrangements: M. Markovic Binding case and design: M.D. Dimitrijevic Drawing: B. Atin Technical editor: Z. Radovanovic Printed by: BAREX Belgrade, 1996. Circulation 2000 copies