Република Србија, Министарство рударства и енергетике


Динамика развоја

Пројекат ГеолИСС је започет 2004., а развој прве верзије је завршен 2006. Имаjући у виду важност и стратешки значај проjекта ГеолИСС, одабран је поступан прилаз и доследна примена научних методолошких поступака, те jе реализација изведена у више сукцесивних фаза:

Концептуално и логичко моделирање

Првом фазом пројекта постављен је глобални модел који по садржаjу може да обухвати готово све наjзначаjниjе геолошке информациjе. Израда концептуалног модела је остварена, у првом реду, кроз методолошка усаглашавања око различитих приступа геолошкоj проблематици, геолошкоj номенклатури и терминологиjи. На бази договора и користећи искуства других земаља у области информационих технологиjе, током ових активности дефинисани су неопходни геолошки садржаjи коjи чине основу ГеолИСС.

Логички модел је настао кошишћењем јединственог језика за модерирање UML (Universal Modeling Language) у виду шеме таксономиjе и хиjерархиjе тематски сродних класа. Логички оквир имплементације ГеолИСС-а је заснован на пет основних класа: концепту, опсервацијама, опису, просторним ентитетима и метаподацима.

Концепт представља језгро ГеолИСС-а преко кога се врши валидација, класификација и спецификација вредности својстава опсервираног и интерпретираног, а имплементиран је као агрегација геолошких речника, петролошке и минеролошке класификације, геохронолошке скале и лексикона картираних јединица. Опсервације имплементирају запис резултата опсервираних и/или мерених својстава, а могу бити изражени квалитативно, квантитативно, фотографијом, скицом или геометријом. Опис је имплементиран као инстанца опсервација и интерпретација, односно, то је колекција својстава која карактеришу неку геолошку појаву. Табеле описа основних геолошких ентитета (картиране јединице, литолошког састава и геолошке структуре) садрже заједничке атрибуте који допуштају експлицитно дефинисање сврхе и контекста описа. Сврха описа је опис инстанце или стандардни опис, а контекст описа одређује домен простора на који се тај опис односи. Опис хидрогеолошких појава и појава и лежишта минералних сировина је омогућен кроз унос квалитативних садржаја и кроз спецификацију квантитативних, мерених вредности. Егзодинамичке појаве нестабилности (клизишта, одрони, блатишта и сл.) имплементиране су као каталог са могућношћу описа основних својстава, уз могућност праћења еволуције појаве у времену. Просторни ентитети су локације опсервација и опсервирани или интерпретирани геолошки ентитети у реалном географском простору. Геометријски су имплементирани као тачка, дуж или полигон, што омогућава визуелизацију геолошких карактеристика у ГИС-у и њихово картографско представљање. Метаподаци евидентирају изворе података, повезују их са библиографијом, особом, институцијом и пројектом за који се уносе подаци, датум уноса и тип обраде података. Релације су имплементиране као семантички чворови који обезбеђују повезивање тематских или логички сродних група података. Класе релација обухватају директне релације, интрарелације, релације опсервација и релације метаподатака.

Пројектовање и имплементација

У складу са пројектним задатком геолИСС је физички имплементиран у оквиру ESRI, ArcGIS технологије. Физички модел базе реализован је кроз формирање персоналне базе података (Personal Geodatabase) у оквиру ArcGIS софтверског пакета комајлирањем UML модела и enterprise ArcSDE geodatabase у оквиру MS SQL Server-a 2000.

Алати за управљање подацима у ГеолИСС-у су екстензије ArcGIS-а, наменски пројектоване и имплементиране за рад ГеолИСС базом. Радно окружење ГеолИСС-а је интегрисано у ArcMap (део ESRI ArcGIS-а). Сваки тип геолошког просторног податка има одговарајућу форму интерфејса за управљање подацима, уз могућност додавања разних података везаних за њега. На пример, када су у питању подаци о бушотинама у угљеном басену, типично се уносе основни подаци о бушотинама, подаци о литологији, стратиграфска старост, потом различити типови мерења, техничке, елементарне и анализе пепела, геохемијске и геофизичке анализе и сл.

Софтверско решење интерфејса је имплементирано у окружењу MS Visual Studio 2005 и подржава управљање подацима и у персоналном и у серверском издању базе (Enterprise geodatabase; SDE и MS SQL Server 2000 и Personal geodatabase). Структура интерфејса је подређена флексибилности и једноставности коришћења, при чему, осим предвиђеног рада у оквиру ArcGIS-ArcMap окружења, ГеолИСС може да се користи и као независна апликација, али без могућности визуелизације просторних података.

Тестирање и оптимизациjа система

За тест пример jе изабран лист "Обреновац" Основне геолошке карте у размери 1:100 000. као и лист "Ужице 4"геолошке карте у размери 1:50 000. Поред штампаног листа ОГК за специjалистичке примере коришћени су публиковани листови инжењерско-геолошке и хидрогеолошке карте такође у размери 1:100 000. Прикупљени су неопходни геолошки и други подаци за тест примере уз ограничену контролу и процену валидности самих информациjа, који су потом унети у ГеолИСС. Уражена је и дигитализациjа полигоних, линиjских и тачкастих ентитета основне геолошке карте, инжењерско-геолошке карте и хидрогеолошке карте у размери 1:100 000 и векторизациjа картографских приказа крупниjе размере предвиђених за тест пример у области истраживања лежишта минералних сировина. Потом је уследио рад на топологиjи векторких садржаjа, дизаjн и оптимизациjа графике уз прилагођавање стандардноj опреми геолошких карата и других графичких прилога.