Република Србија, Министарство рударства и енергетике


Национални парк Ђердап

Елаборат о изведеним хидрогеолошким истраживањима за потребе израде геолошког и хидрогеолошког информационог система Националног парка Ђердап за потребе наручиоца Република Србија, Министарство за заштиту животне средине и просторног планирања, Одсек за геолошка истраживања урадио је Департман за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду. Израдом Студије руководио је проф. др Веселин Драгишић, дипл. инг. геологије, редован професор Рударско-геолошког факултета

Национални парк Ђердап се налази у југоисточном делу Европе, у североисточном делу Републике Србије, на самој међународној граници са Румунијом. Укупна површина Националног парка износи 63.608 хектара, а заштитном зоном обухваћено је 93.968 хектара. Основни природни феномен овог подручја је грандиозна Ђердапска клисура кроз коју протиче река Дунав. Парк се простире на око 100 км десне обале Дунава од Голупца до Караташа код Кладова и обухвата узани шумовити брдско планински појас, ширине 2 - 8 км уз Дунав, који се издиже изнад Дунава од 50 - 800 метара надморске висине. Ово подручје - подручје Ђердапске клисуре националним парком је проглашено 1974. године.

Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне. Флора Ђердапа се не одликује само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. На простору парка опстаје преко 1100 биљних врста. Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести медвед, рис, вук, шакал, штекавац, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.

Данас се заштита Националног парка Ђердап базира на Закону о Националним парковима („Сл. гласник РС“ бр. 39/93) и Закону о заштити животне средине („Сл. гласник РС“ бр. 66/91). У оквиру парка постоје строги резервати који представљају најзначајнија станишта и локалитете са природним популацијама одређених биљних или животињских врста. Међутим, и поред многих ограничења, бројни су примери нарушавања природних услова у оквиру националног парка, што свакако има значајне последице на комплетну флору и фауну. Посебно актуелно питање је угроженост подземних вода и проблематика очувања квалитета вода. Корисници националног парка су низом активности, не узимајући у довољној мери значај геолошких и хидрогеолошких услова, довели до приметног нарушавања квалитета подземних вода.

Кад је у питању заштита подземних вода, неопходно је највише да се посвети пажња подручјима где загађивачи могу најлакше да дођу до подземних вода. На тај начин долазимо и до идеје оцене рањивости подземних вода. Методе за оцену рањивости подземних вода омогућују да се издвоје подручја која су најугроженија по питању загађења подземних вода. Резултати се приказују у виду карата рањивости подземних вода на којима су издвојена подручја са различитим степеном заштите коју пружа природна средина. Овако добијене карте су одлична подлога за планирање, заштиту и тачно дефинисање граница Националног парка Ђердап.


Хидрогеолошки истраживањима у току 2007. године финансирана од стране Министарства за заштиту животне средине и просторног планирања започети су радови на изради геолошког и хидрогеолошког информационог система (ГИС) Националног парка Ђердап.

Пројектом хидрогеолошких истраживања предвиђено је да се истраживања раде фазно и да резултати сваке фазе буду искоришћени у фази која следи.
  • Прве године истраживања кроз прикупљање, анализу и реинтерпретацију резултата досадашњих истраживања, затим регионалног и полурегионалног геолошко-хидрогеолошког картирања терена, формиран је геолошко-хидрогеолошки информациони систем. Сви подаци су инкорпорирани у ГеолИСС – Геолошки информациони систем Републике Србије, тако да су ови подаци већ доступни за широк број корисника за потребе даљих истраживања.
  • У другој години истраживања планирано је било да се изврши допуна формиране базе података. Главни акценат је стављен на заштиту подземних вода кроз израду карте рањивости подземних вода. За израду ове карте употребњена је DRASTIC метода која представља једну од најпримењиванијих метода за оцену рањивости подземних вода. Ова метода до сада није примењивана у нашој земљи тако да њена израда представља својеврсни Пилот Пројекат.
  • Израдом карте рањивости подземних вода отворила се могућност за даља истраживања у циљу израде карте хазарда и карте ризика од загађења. Управо ове карте представљају циљ треће фазе истраживања која су спроведена у 2009. години. Карта хазарда представља карту потенцијалних загађивача. Она се комбинује са картом рањивости подземних вода при чему је финални производ карта ризика од загађења. Ова карта нам даје вероватноћу појаве загађења и као таква је неопходна подлога за правилан развој Националног Парка уз сачување квалитета подземне воде и животне средине уопште.

У извођењу истраживања и изради Елабората о хидрогеолошким истраживањима учествовали су: Др Веселин Драгишић, ред. проф., Владимир Живановић, дипл. инж., Славко Шпадијер, дипл. инж., Мирослав Крмпотић, дипл. инж. Дејан Тадић, дипл. инж. и Небојша Атанацковић, дипл. инж., сви са Департмана за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета.

Хемијске анализе рудничких вода рађене су у лабораторијама Департмана за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета из Београда и лабораторији Хемолаб такође из Београда.



Национални парк Ђердап Ђердап у Википедији