Садржај:
- најпотпунији и најдокументованији развој горњег девона на простору некадашње Југославије и
- турнејски и серпуховски гонијатити Миливојевића, који представљају једино такво налазиште са гонијатитском фауном на Балканском полуострву.
- complete, better documented Upper Devonian development than anywhere else in ex Yugoslavia, and
- Tournaisian and Serpukhovian goniatites from Milivojevići, the only locality on Balkan Peninsula with such goniatite assemblage.
Музејска поставка геолошке историје Kрупањско-ваљевског подручја Јадарске геотектонске јединице део је сталне геолошке поставке будућег Рударско-геолошког музеја у Крупњу. Настала је на основама једне изузетно богате ризнице гeoлошког знања, као дело компетентног истраживачког тима који је током вишедеценијског истраживања изучавао палеозојску геолошку грађу Јадарског терана и систематски сакупљао и проучавао разноврстан фосилни материјал. Заједнички рад, спроведен кроз међународну сарадњу са мађарским, аустралијским, босанским и геолозима из других земаља, резултирао је значајним корелацијама појединих сегмената динаридско-јужноалпског развоја. Дат је и видан допринос истраживањима појединих егзотичних блокова западног Палеотетиса за време палеозоика, а касније и тријаса.
Имајући све ово у виду, Геолошки институт Србије је, по идеји др Ивана Филиповића, препоручио општини Крупањ да се направи једно геолошко музејско здање које ће на илустративан и документован начин репрезентовати у целини Јадарску геотектонску јединицу. На тај начин створила би се база за формирање првог геопарка уСрбији који би се укључио у мрежу европских геопаркова. Промовисала би се српска геологија и извршила едукација не само студената већ и геолога различитих специјалности како би се у што мањој мери отклонио ризик од могућих пропуста и заблуда. Истовремено би се омогућио почетак развоја геотуризма кроз израду геотуристичког водича са атласом карата различитих садржаја.
Како је општина Крупањ прихватила такав предлог, одмах су, по добијању првих финансијских средстава, започели радови на изради сталне геолошке поставке. Она је сад у завршној фази.На изложби у Галерији Српске академије наука и уметности биће изложен део експоната из музејске поставке. Међу њима ће доминирати три геолошка стуба на постаментима који репрезентују геолошку историју Крупањско-ваљевског подручја током девона и карбона. Изложба ће обухватити приказ на постерима различитих циклуса геолошке историје овог региона, у временском распону од пре 390 до 65 милиона година (палеозоик и мезозоик). Изложиће се репрезентативни узорци стена са видљивим фосилним остацима, геотуристичке карте и др.
This presentation of the geological history of the Krupanj-Valjevo region, the Jadar geotectonic unit, is intended for permanent exhibition in the future Krupanj Mining and Geological Museum, founded on a rich treasure of geological knowledge, acquired by a team of competent researchers who explored for years the Jadar area and collected a variety of fossils. Collective work, with collaboration of Hungarian, Australian, Bosnian and geologists of other nations, has resulted in important correlations of the south-alpine Dinaridic segments. Notable is also the contribution to the study of exotic blocks in the western Paleotethys.
Having all this in mind, the Geological Institute of Serbia recommended to the Krupanj municipality the present author's idea of establishing a geological museum for illustrative and documented presentation of the whole Jadar geotectonic unit. The presentation is conceived as the basis for designation of a Geopark, first in Serbia, which would be integrated in the European Geopark Network. The objective of the Geopark is to promote Serbian geology and to educate graduates and geologists of different specializations in order to avoid risk of the likely inadequate or misinterpretation. Moreover, a geotouristic guidebook for visitors with different maps dealing with geology may be the initial step in approaching the geotourism.
An exhibition in the Gallery of the Serbian Academy of Sciences and Arts will show some of the prepared exhibits. Dominant objects of the exhibition will be three geologic columns through Devonian and Carboniferous time that represent the geologic history of the Krupanj-Valjevo region. Posters representing different cycles of the geologic history of the region within the range from 390 to 65 million years (Paleozoic and Mesozoic) will be among the exhibits of rock samples, fossil collections and various maps for the future geotourist atlas.
Специфично геолошко музејско здање под називом "Записи из камена о геолошкој историји крупањско-ваљевског подручја" обухвата Јадарску геолошку јединицу или, прецизније геолошки речено, егзотичан блок Јадарског терана. А шта је то егзотичан блок Јадарског терана, питаће се чак и многи геолози! Према најновијим сазнањима, то је сегмент земљине коре који је некада чинио целину са Динаридима и Јужним Алпима али је касније, сложеним тектонским процесима допремљен у удаљену и екстремно друкчију геолошку средину(сл.1).
Сл. 1. Јадарски блок теран
Најстарији (варисцијски) циклус геолошке историје Јадарског блок терана (период од 390 до око 320 милиона година)
Наше путовање у далеку прошлост стварања најстаријих стена на овим просторима датира од пре око 390 милиона година. То је доба, према геоисторичарима наше планете, названо Препангеа. Препангеа каснијим преображајима прераста у први "суперконтинент" у чијем саставу су сви данашњи континенти. У централним и североисточним деловима "суперконтинента" названог Пангеа, формиран је пространи океан - Палеотетис, за чији је западни део везано стварање наших најстаријих стена.
Најстарији геолошки циклус на испитиваном простору – варисцијски циклус, је на основу расположивих података, трајао од средњег девона и завршио су у доњем карбону. Одвијао се у морској средини, у дубинама од више стотина метара, где су на појединим деловима постојала релативно плића подморска узвишења. Услови у овом делу Палеотетиса за развој органског света су евидентно били веома различити! Углавном су за развој органског света били изузетно неповољни, с обзиром на велики принос кластичног материјала са удаљених копнених средина. Егзистовали су само давно изумрли организми од којих су данас сачувани само трагови њиховог кретања. Ти, тзв. проблематични облици, познати су као ихнофосили или фосилни трагови. Поред њих су у завршним деловима ових дубоководних седимената (Влашићка формација) спорадично са копна наношени биљни остаци, указујући да се њихово стварање одвијало северно од некадашњег гондванског континента или, посматрано из садашње перспективе, северно од Африке.
У време када су се у Јадарском трогу образовали дубоководни кластични седименти, на Убском интрабасенском узвишењу постојали су повољнији услови за развој органског света. Таложили су се карбонатни седименти средњег и горњег девона и доњег карбона. Захваљујући наласку изванредно богатих конодонтских асоцијација (одређено је преко 100 конодонтских врста), не само да су издвојени сви катови средњег и горњег девона и доњег карбона, већ и девет од десет постојећих конодонтских зона. Извршена су детаљна хроностратиграфска рашчлањавања и утврђен је временски опсег пелашког развоја Дружетићке формације (од 390 до 320 милиона година).
Дружетићку формацију у нашој музејској поставци репрезентује оригиналан геолошки стуб направљен од прикупљених стена са инструктивних девонских и доњекарбонских профила, приказаних у природном, сеченом или полираном облику. Код Дружетићке формације треба дa сe истаkну две биостратиграфске знаменитости, као што су:
Upper late-variscan molasse cycle in the geologic history of Jadar block terranе (Period from 390 to 320 m. y.)
Our voyage into the past when the oldest rocks formed in this region takes us back some 390 million years before present. Earth historians of our planet refer to that time as Prepangea (Fig. 1). Prepangea transformed later into the first supercontinent, which combined all the present continents. The supercontinent of Pangea split where its central and northeastern part had been to form the Paleotethys ocean, from the western part of which derived our oldest rocks.
The earliest, Variscan cycle in the study area's evolution lasted from the Middle Devonian into the Lower Carboniferous. Variscan orogeny evolved in marine environment hundreds of metres deep with a few shallower rises. Conditions for development of the organic life must have varied in this part of the Paratethys, being mostly highly unsuitable due to the large clastic input from distant lands. There existed long extinct organisms, which left only their tracks. These problematic fossils are generally referred to as ichnofossils or trace fossils. There was also, in the close of deep-water sedimentation (the Vlašić Formation), sporadic influx of continental plant remains from the north of Gondwana continent or, in present geographic terms, north of Africa.
Whilst deep clastics deposited in the Jadar trough, environmental conditions on the Ub intrabasinal rise were suitable for development of organic life. It was the Middle and Upper Devonian and Lower Carboniferous epochs of carbonate sediments deposition. Abundant and diverse conodont assemblages (more that hundred species) were used in assigning the age of all stages of the Middle and Upper Devonian and Lower Carboniferous to the deposition, and nine out of ten conodont zones. This led to a detailed chronostratigraphic break down and the range of pelagic evolution of the Družetić Formation (from 390 to 320 m. y.).
The exhibit representing Družetić Formation is an original geologic column, composed of rock fragments collected from instructive Devonian and Lower Carboniferous sections in natural, cut or polished stone. The Družetić Formation has two biostratigraphic distinctions:
Посебан развој у Јадарској јединици имају алохтони карбонски седименти навлаке Ликодре, који се битно разликују од аутохтоних карбонских творевина СЗ Србије, а настали су у неком другом делу западног Палеотетиса у време када је на овим просторима постојало копно.
Навлака Ликодре одликује се постепеним прелазом дубоководних флишних седимената доњег карбона у плитководне карбонатно-теригене творевине башкирско-верејске старости. Континуирана седиментација дубоководних Плавањских кластита, преко прелазних Ђулимских слојева у плитководне формације Формације Рудине, Стојковићи и Формација Столичких кречњака представљају најзначајнију карактеристику алохтона Ликодре.
Литолошки и фаунистички у навлаци Ликодре најмаркантнији су кречњаци Формације Рудине, јер их карактеришу спрудови мањих димензија, који раније нису били познати у овом делу ЈИ Европе. Као градиоци спрудова присутни су усамљени корали, колонијални облици (демоспонгије?) Chaetetesi, криноиди, брахиоподи, а има и зелених алги (Dvinella и Donezella), фораминифера и др.
Алевролитску Формацију Стојковића карактерише богата брахиоподска фауна, јединствена у овом делу Европе. Бројни криноиди, бриозое и неодредиве органске структуре карактеришу Формацију Столичких кречњака. После њеног таложења, почетком кашира, наступа дуга регресивна фаза која је трајала до трансгресије у средњем перму.
Детаљно биостратиграфски рашчлањена фораминиферска и брахиоподска фауна башкирско-верејског комплекса навлаке Ликодре, показује највише сличности са фауном СЗ Босне, али и са фауном Руске платформе, северне Африке и Шпаније.
Геолошки стуб навлаке Ликодре, изграђен је такође од аутентичних стена на каменом постаменту, а прати га одговарајући постер.
Allochthonous carbonate rocks of the Likodra nappe, formed elsewhere in the western Paleotethys when it had been dry land, had the evolution essentially different from that of autochthonous carbonate rocks of northwestern Serbia.
Likodra nappe is characterized by a gradual transition of the Lower Carboniferous deep-sea flysch into Bashkirian terrigene-carbonate rocks. A chief characteristic of the Likodra allochthon is the continuous deposition of deep-water Plavanj clastics over the transitional Đulim layers into shallow-water formations of Rudine, Stojkovići and Stolice Limestone.
Limestones of the Rudine Formation, characterized by small reefs unknown of in this region of SE Europe, are outstanding lithological and faunal features in the Likodra thrust sheet. The reef builders present are solitary corals, colonial organisms (demosponges?) Chaetetes, crinoids, brachiopods, and there are green algae (Dvinella and Donezella), foraminifers, etc.
The Stojkovića Siltstone Formation, abounding in brachiopod fossils, is unique in this part of Europe. Numerosity of crinoids, bryozoans and indeterminate organic structures characterize the Stolice Limestone Formation. Upon its deposition, a long phase of regression began in the early Kashirian through to transgression in the Middle Permian.
A detailed biostratigraphical breakdown of foraminiferal and brachiopod fauna from the Bashkirian, Vereian complex of the Likodra nappe shows its highest resemblance, besides that of NW Bosnia, with fossil fauna of the Russian platform, North Africa and Spain. Authentic rocks mounted on a stone base build the exhibit of the Likodra nappe geological sequence complete with an informative poster.
Прекретница у формирању новог циклуса орогено палеогеографског развоја везује се за млађи москов (подол, средњи карбон, старост око 310 милиона година), када је на овим просторима започео моласни посторогени седиментациони циклус везан за активности астуријске орогене фазе. На простору Убске јединице (СИ део) су се стварали планински венци, а у области Крупањско-ваљевске и Влашићке јединице моласне потолине. Посредством мутних токова великих димензија одвијао се гравитациони транспорт раније створених девонских и доњокарбонских кречњака таложећи се у новоствореним приобалским маринским депресијама.
Моласни развој Јадарске јединице показује највише сличности са Ауернишком формацијом Јужних Алпа, где је и најтипичнија, и Маљинка (Mályinka) формацијом у Мађарској, док се брахиоподска фауна може упоредити са еквивалентном фауном Русије, Шпаније и Северне Америке.
Моласни седименти се у доњем делу састоје од продуката гравитационог клижења (олистостроме), алевролита са брахиоподском фауном и бочним еквивалентима – плочастим кречњацима и алевролитима са флором (Ивовичка формација), а у вишем делу од фузулинидских кречњака (Формација Криве реке). Таложење моласа се завршило у аселу (доњи перм).
Важно је истаћи да брахиоподи Ивовика подолске старости са палеогеографског аспекта, изузимајући Московски и Доњецки басен, представљају јединствено такво налазиште у Европи (јединствен објект геонаслеђа), што указује да је управо на овим просторима трансгресија моласног развоја најпре захватила просторе Јадарске јединице.
Завршни део моласног циклуса чине фузулинидски кречњаци формације Криве реке. Посебно су стратиграфски значајни услед присуства фузулинида, које се појављују у три временске различите асоцијације. Најстарија је асоцијација мјачковске старости, друга фузулинидска асоцијација одговара касимовском кату, док је најмлађа фузулинидска фауна карактеристична за највиши карбон и најнижи перм (гжел-асел). Фузулиниде омогућавају корелацију и са најудаљенијим подручјима у оквиру Палеотетиса.
The turning point into a new orogenic cycle of the paleogeographic evolution was the beginning of postorogenic molasse deposition related to the Asturian orogeny in the upper Moscovian (Podolskian, Middle Carboniferous, age about 310 m.y. B.P.). Mountain ranges formed then in the Ub area of the present time, and molasse depressions in most of the Jadar unit. Large-scale turbidity flows transported by gravity the preexistent Devonian and Lower Carboniferous limestone rocks and deposited then in the newly formed coastal depressions.
The molasses evolution of the Jadar unit is similar to that of the typical Auerning Formation in South Alps and to the Mályinka Formation in Hungary, whilst brachiopods are comparable with the equivalent fauna in Russia, Spain and North America.
The molasses sequence consists in the lower part of gravitational slide products (olistostrome), siltstone bearing brachiopods and lateral equivalents of platy limestone and siltstone with floral remains (Ivovik Formation), and in the upper of fusulinid limestone (Kriva Reka Formation). Molasse deposition ended in the Asselian (Lower Permian).
Note that, the Moscow and Donets basins excluding, Ivovik brachiopods of Podolskian age are unique in Europe (a unique site of the geological heritage). This indicates that molasses transgression first covered the Jadar unit in this region.
The molasses cycle closed with fusulinid limestone of the Kriva Reka Formation, which has a stratigraphic significance because the contained fusulinids belong to three different age assemblages. The oldest is Myachkovian in age, the middle one is Kasimovian, and the youngest (Fig. 5) fusulinid assemblage is characteristic of the uppermost Carboniferous (Gzelian) and the lowermost Permian (Asselian). Fusulinids allow correlation with remotest Paleotethyan regions.
Репрезентативни узорци стена средњег и горњег перма
Геолошка историја перма Јадарске геотектонске јединице (период од око 265 до 250 милиона година)
Раноалпски геолошки циклус започео је у средњем перму, таложењем кластита - пешчара и глинаца, који се карактеришу униформним развојем. Услед интенѕивних тектонских збивања, која су претходила овој сукцесији, трансгресивни седименти средњег перма прекривају раѕличите старије геолошке формације. Седиментација се одвијала у западним деловима некадашњег огромног океана Палеотетиса, који се налазио у окружењу јединственог суперконтинента Пангее (сл.1). У то време, на наведним просторима, егѕистирало је плитко и топло море са пространим лагунама у којима су се таложили најпре кластити а затим доломитчно - шкриљави седименти са појавама гипса, магнезита и стронцијума. Горњи перм репрезентују битуминозни кречњаци са веома богатим и разноврсним органским светом, при чему посебно треба истаћи значајну брахиоподску фауну.
У оквиру овог циклуса до краја перма развиле су се Церовачка формација, Доловска формација и Формација битуминоѕних кречњака. Горњопермски битуминозни кречњаци представљају најзначајнији и најмаркантнији члан палеозоика јадарског терана. Карактерише их обилно присуство богатог органског света (алги, фораминифера, молусака, брахиопода, корала и др.). Корелација са индојерменском фауном је омогућила реконструкцију маринских комуникација за време горњег перма (сл. 1).
На суперконтиненту Пангеи на нашим просторима егзистира плитко и топло море са огромним лагунама и повољним условима за развој бујног органског света. На копну се формирају простране пустиње и високи планински венци. на крају палеозоика, односно перма, глобални ниво светског мора опао је на око 150m, док су вулканске ерупције засениле Сунце и изазвале ефекат стаклене баште проузрокујући највеће масовно изумирање у Историји Земље. Тада је нестало око 95% врста морских организама и 75% копнених кичмењака и готово све листолике биљке (сл. 2).
Битуминозне горњопермске кречњаке детаљно је обрадио још В. Симић 1933. године у монографији "Горњи перм у Западној Србији" и издвојио више хоризоната, као што су: хоризонт са Edmondiama (E. permiana), хоризонт са Mizziama (M. velebitana, M. yabei, M. cornuta), хоризонт са брахиоподама, хоризонт са малим фораминиферама и алгама, хоризонт са биохермама од Richthofenia, са калциспонгијама, бриозоама, алгама, фораминиферама, ехинодерматима и др. Уз Дворску и Красаву, један од познатијих локалитета је и Петковица.
Geologic history of the permian Jadar geotectonic unit (Period from around 265 to 250 m.y.)
The early Alpine orogenic cycle started with the deposition of clastics in the Middle Permian. Deposits of this sequence are uniform and correlative with many western Paleotethyan areas. Transgressive Middle Permian sediments lie over varied formations, uniform in composition over both the autochthonous and alochthonous deposits in NW Serbia.
The Formations deposited during this cycle through the Permian are those of Cerovac, Dolovo and Bituminous Limestone. Upper Permian bituminous limestone is the most important and notable Paleozoic member of the Jadar terrane, characterized by abundant organic life (algae, foraminifers, mollusks, brachiopods, corals, etc.). Correlation with Indo-Armenian fauna allowed a reconstruction of marine communication during the Upper Permian (Fig. 1).
A shallow warm sea and large lagoons existed in the region on the Pangea supercontinent, in which conditions were suitable for exuberant organic life. Large deserts and high mountain ranges formed on land. The events that marked the end of the Paleozoic era, or Permian period, were the global fall of the world sea level by aboute 150 metres, and volcanic eruptions that eclipsed the sun and caused the glass-house effect resulting in the greatest massive extintion in the Earth's history. About 95% of marine organisms and 75% of land vertebrates and almost all leaf-like plants disappeared in these events (Fig. 2).
In the monograph "Upper Permian in Western Serbia" (1933) V. Simić described Upper Permian bituminous limestone and identified several horizons, to mention the horizons with Edmondia (E. permiana), horizon with Mizzia (M. velebitana, M. yalei, M. cornuta), horizon with brachiopods, horizon with small foraminifers and algae, horizons with bioherms of Richthofenia, calcisponges, bryozoans, algae, foraminifers, echinoderms, etc. In addition to Dvorska and Krasava, Petkovica is another known locality.
Organisms that survived the massive extinction of the Permian/Triassic catastrophe had a vast area and diverse ecological environments available for growth. Carbonate deposition in the region continued from the Permian into the triassic. The organic world preserved was minute simple organisms.
